Ovo je, za sadašnju situaciju u Srbiji, izuzetno relevantan i poučan tekst, mada autor izričito ne pominje autonomaštvo „vojvođanista“. To je u neku ruku i razumljivo, jer on je politikolog ili sociolog, a za razumevanje vojvođanstičkih zahteva i ambicija bi pre svega bila potrebna psihijatrijska ekspertiza, jer – ovi (u velikoj većini Srbi!) traže manje-više odvajanje od sopstvene etničke države! U medicini, od koje sam dugo živeo, postoji pojam autoimuniteta i autoimunih bolesti (opasnih, gadnih, pa i smrtonosnih) – kada, popularno govoreći sopstveni organizam „ustane“ protiv sebe samog i započinje proces samouništavanja. Plašim se da je to sada slučaj i sa Srbijom . Lek? Univerzalni, naravno, ne postoji. Ali, mislim da bi se na primerima Španije i Belgije koji su u ovom radu navedeni moglo dosta naučiti i pokušati lečenje. Istina, pri tom je potrebno imati dobru volju, čisto srce i savest ali, sad zabrazdih i u teologiju – mada ni Božja pomoć u tome nikako ne bila naodmet! U pamet se, Srbi!

Za svaku je pohvalu što uvršćujete na svoj sajt i tekstove ruskih autora u originalu uprkos otporima naše anglomanske intelektualne elite. Vreme je da ta elita počne da uči i jezik, koji smo u zajedničkoj slovenskoj prošlosti itekako razumeli. Srbi intelektualci,učite ruski, da biste spoznali kako biste i sami na dobrobit narodnu rezonovali i politički teoretisali da vam anglosaksonske vrane nisu mozak popile!